Agresivnost pod tepih

Jedan od primera da škole u saradnji sa roditeljima mogu da sakriju slučajeve nasilja je slučaj kada je grupa devojčica jedne osnovne škole u Kraljevu, uzrasta od 13 godina, fizički napala majku njihove drugarice koja ih je prijavila da je zlostavljaju.

Većina kraljevačkih škola želi da slučajeve nasilja među vršnjacima rešava u sopstvenim okvirima. Razlog tome je što škole ne žele da njihovo ime bude u javnosti pominjano kada se radi o bilo kakvim negativnim pojavama, plašeći se da ne izgube rejting, što za posledicu ima sve češće i brutalnije ponavljanje nasilja upravo u tim školama. Dodatni problem je i što roditelji, plašeći se za svoju decu, ne žele da javno govore o tome da li je njihovo dete zlostavljano ili pak bilo u ulozi nasilnika. Poslednji slučaj kada su učenici dve osnovne škole u Kraljevu zakazali grupnu tuču, morao bi da bude jasan pokazatelj da više nema mesta ćutanju.

Jedan od primera da škole u saradnji sa roditeljima mogu da sakriju slučajeve nasilja je slučaj kada je grupa devojčica jedne osnovne škole u Kraljevu, uzrasta od 13 godina, fizički napala majku njihove drugarice koja ih je prijavila da je zlostavljaju. Žena nije mogla da veruje šta joj se dešava, jer je s leđa počela da dobija udarce pesnicom kada se pojavila u školskom dvorištu. Slučaj nije otišao dalje od pedagoga škole, iako je trebao biti prijavljen Centru za socijalni rad. Na kraju o ovom slučaju nije razmatrano ni na nivou škole.
Sve učestaliji slučajevi nasilja među vršnjacima pokazuju da prosvetni radnici nisu pripremljeni, i da ne znaju šta da rade sa time što se dešava. Ali, i roditelji su takođe u sličnoj situaciji.
- Roditelji ne shvataju svoju ulogu kao nekog ko predstavlja glavne činioce školstva. Roditelji se plaše da se ne zamere nekom nastavniku ili čitavoj školi, i onda ćute. Neki se pak ne ustručuju, pa okrive školu za sve, što takođe nije dobro. Meni nije jasno recimo zašto se roditelji ne pobune protiv nastavnog programa za decu koja su pošla u školu, jer prema tom planu ona moraju da uče po dva slova za dan, ili iz matematike iznad svojih mogućnosti. Nakon toga nemoguće je izbeći promenu detetovog psihološkog stanja. U jednoj kraljevačkoj osnovnoj školi stoji plakat na kome piše „Budi najbolji“! Jer, vi mislite da je moguće da svi budu najbolji - kaže Božidarka Pupovac Milićević, klinički psiholog.
Dostupnost raznim informacijama veoma utiče na povećanu agresivnost kod dece. Video igrice, brojni naslovi u štampi, filmovi, gomila slučajeva nasilja koje možete pronaći na internetu, i još puno toga utiče da deca negde u tome vide sebe, i da to ispoljavaju prema svojim vršnjacima, a ima slučajeva da i roditelji doživljavaju nasilje od strane svoje dece. 
- Postoje radionice koje organizujem kada je u pitanju kontrola emocija kod dece. Postoji nacrtan jedan semafor sa svojim standardnim bojama. Crveno svetlo je za uznemirenost, kada dete ne zna šta će sa sobom, a to znači da treba stati, razmisliti i ne reagovati. Žuto svetlo navodi na razmišljanje kako bi ta reakcija mogla da utiče na drugog, do kakvih bi posledica dovela, da li postoje neka druga rešenja. Tek kada se smisli, imamo zeleno svetlo koje označava stupanje u akciju, ali naravno ukoliko postoji dobro rešenje. Semafor emocija je dobar za sve nas. Tražimo da se deca kontrolišu, da vode računa o tome kako se ponašaju, a svuda oko nas ćete videti agresivna ponašanja. Na ulici, pijaci, skoro svuda. S druge strane imate slučaj da su deca u stanju da sve urade samo da bi bili prihvaćeni od strane grupe svojih vršnjaka - kaže Božidarka Pupovac Milićević.
Nepostojanje institucionalne podrške za žrtve nasilja i dugogodišnja praksa zataškavanja i omalovažavanja nasilništva u školama i svuda oko nas ključni su razlozi zbog kojih je u poslednjih godinu nekoliko slučaja nasilja u školama otkriveno na internetu, a ne kroz rad institucija.

METODE U SAMERHILU

Deca koja pohađaju Samerhil nisu obavezna da dolaze na nastavu ako to ne žele. Sami odlučuju da li će raditi u školskim radionicama, igrati se, čitati, ili lenčariti. Osnivač škole Aleksandar Saterlend Nil je u Samerhil često primao problematičnu decu u čijem je vaspitanju koristio nekonvencionalne metode kao što su nagrađivanje deteta kad bi ovo nešto ukralo, dopuštanje uništavanja školske imovine, dopuštanje da dete godinama uopšte ne prisustvuje ni jednom času i druge, zbog čega su ga neki stručnjaci kritikovali, iako su kod prevaspitavanja takve dece ti metodi često bili efikasni. Psiholog Božidarka Pupovac Milićević je nekoliko puta imala prilike da boravi u ovoj školi u Engleskoj. Ona kaže da je imala privilegiju da prisustvuje nekim časovima, iako posetiocima to nije dozvoljeno.
- Prisustvovala sam recimo času likovnog, gde deca za razliku od naše koja crtaju iz glave, dobijaju sliku, i onda imaju potpuni izbor kako će je uraditi, mozaikom, bojama, flomasterima, olovkama... Recimo, čas književnosti je potpuno neverovatan! Nastavnik je sačekao da se skupi grupa dece i onda je svako dete čitalo po jedan pasus iz lektire, a ostala su slušala. Ja ne znam da li je kod nas nešto slično ikada urađeno. Deca voze bicikle, skejt, penju se po drveću, a kada dete napravi problem onda svi učestvuju, i nastavnici i deca. Svi mogu reći svoje mišljenje. Kazne su krajnje smešne, kao što je recimo da očiste deo neke staze, i onda možete videti šta je u stvari demokratija - kaže Pupovac.